Otkrivanje nove ere veštačke inteligencije: agentski sistemi, poremećaj na tržištu rada i promena globalne vlasti

• Trenutno stanje i dinamika tržišta veštačke inteligencije
• Nove inovacije i proboji u tehnologijama veštačke inteligencije
• Ključni akteri, strategije i pozicioniranje na tržištu
• Projekcije i putanje rasta za usvajanje veštačke inteligencije
• Geografski trendovi i regionalni istaknutosti tržišta
• Očekivani razvoj i strateške posledice
• Prepreke, rizici i nove mogućnosti za napredak
• Izvori i reference

„Meseci jun i jul 2025. godine bili su značajni za FoodTech, posebno u oblastima alternativnih proteina i ćelijske poljoprivrede.” (izvor)

Trenutno stanje i dinamika tržišta veštačke inteligencije

Tržište veštačke inteligencije (VE) u 2025. godini karakteriše brza inovacija, porast investicija i značajna društvena transformacija. Globalno tržište VE se očekuje da dostigne više od 305 milijardi dolara prihoda do kraja 2025. godine, u poređenju sa 241 milijardom dolara u 2023. godini, što odražava godišnju stopu rasta (CAGR) od otprilike 20%. Ovaj rast pokreću napredovanje u agentskim VE sistemima, prilagođavanje radne snage i razvijanje globalnih okvira vlasti.

• Agentski agenti: Pojava agentske VE – autonomnih sistema sposobnih za složeno donošenje odluka i samostalno delovanje – ubrzala se u 2025. godini. Ovi agenti se sada široko koriste u sektorima kao što su finansije, logistika i zdravstvena zaštita, gde optimizuju operacije, upravljaju lancima snabdevanja i čak vode pregovore. Zanimljivo, McKinsey izveštava da je više od 60% velikih preduzeća isprobalo ili uvelo agentsku VE, u poređenju sa 38% u 2023. godini.
• Poremećaj na radnoj snazi: Proliferacija VE dovela je do gubitka i stvaranja radnih mesta. Prema Svetskom ekonomskom forumu, očekuje se da će biti izgubljeno 83 miliona radnih mesta zbog automatizacije do 2027. godine, ali će se stvoriti 69 miliona novih uloga, posebno u nadzoru VE, inženjeringu prompta i upravljanju podacima. Prelaz je neujednačen, s razvijenim ekonomijama koje se prilagođavaju brže od zemalja u razvoju, što povećava pozive za prekvalifikaciju i socijalne mreže sigurnosti.
• Globalna vlast: Međunarodno regulatorno okruženje se brzo razvija. Zakon o VE Evropske unije, koji je stupio na snagu 2024. godine, postavlja presedan za regulaciju zasnovanu na riziku, dok Sjedinjene Američke Države i Kina tragaju za specifičnim smernicama po sektorima. OECD principi VE i UN savetodavni organ za VE podstiču dijalog o etičkim standardima, transparentnosti i prekograničnoj saradnji. Međutim, regulatorna fragmentacija i geopolitička konkurencija ostaju značajni izazovi.

Ukratko, tržište VE sredinom 2025. godine obeleženo je mainstreamingom agentskih agenata, dubokim promenama u radnoj snazi i mozaikom inicijativa vlasti. Putanja sektora zavisiće od toga kako akteri usklađuju inovacije, društveni uticaj i regulatornu harmonizaciju u narednim godinama.

Nove inovacije i proboji u tehnologijama veštačke inteligencije

Od jula 2025. godine, veštačka inteligencija (VE) nastavlja da se ubrzava neviđenim tempom, s agentskim agentima, transformacijom radne snage i globalnom vlasti kao fokalnim tačkama inovacije i debata.

• Agentski agenti: Uspon agentske VE – autonomnih sistema sposobnih za složeno donošenje odluka i samostalno delovanje – predstavlja značajan skok u sposobnostima. Platforme kao što su Microsoftovi autonomni agenti i OpenAI-ov Auto-GPT sada se široko koriste u sektorima koji se kreću od finansija do logistike. Ovi agenti mogu samostalno izvršavati višekratne zadatke, prilagođavati se promenljivim okruženjima i čak sarađivati sa drugim agentima, što povećava efikasnost, ali takođe postavlja nova pitanja o nadzoru i odgovornosti.
• Poremećaj na radnoj snazi: Proliferacija napredne VE dovela je do gubitka i stvaranja radnih mesta. Prema Izveštaju o budućnosti poslova Svetskog ekonomskog foruma iz 2025. godine, očekuje se da će VE vođena automatizacija izgleda otpustiti 85 miliona radnih mesta globalno do 2025. godine, dok istovremeno stvara 97 miliona novih uloga, posebno u razvoju VE, analizi podataka i saradnji između ljudi i VE. Međutim, prelaz je neujednačen, s sektorima kao što su proizvodnja i korisnička služba koji doživljavaju najveće poremećaje, dok zdravstvena zaštita i obrazovanje beleže povećanje potražnje za ulogama koje koriste VE.
• Globalna vlast: Brza primena agentske VE je pojačala pozive za robusnim međunarodnim okvirom vlasti. U junu 2025. godine, OECD i Evropska unija ažurirali su svoje smernice za VE, naglašavajući transparentnost, odgovornost i prekograničnu saradnju. U međuvremenu, UN savetodavni organ za VE pozvao je na globalni sporazum kako bi se adresirali rizici povezani s autonomnim agentima, uključujući etičku upotrebu, privatnost podataka i sprečavanje dezinformacija vođenih VE.

Ukratko, stanje VE sredinom 2025. godine je obeleženo mainstreamingom agentskih agenata, značajnim promenama u radnoj snazi i rastućim konsenzusom o potrebi za koordinisanom globalnom vlasti. Kako se ovi trendovi ukrštaju, akteri u različitim industrijama i vladama trude se da se prilagode, tražeći da iskoriste koristi od VE dok smanjuju njene rizike.

Ključni akteri, strategije i pozicioniranje na tržištu

Pejsaž veštačke inteligencije (VE) u 2025. godini definiše ubrzan napredak agentskih agenata, značajna transformacija radne snage i intenzivni obrasci debata o globalnoj vlasti. Ključni akteri – uključujući OpenAI, Google DeepMind, Microsoft, Anthropic i Meta – oblikuju tržište kroz agresivna istraživanja i razvoj, strateška partnerstva i diferencirane proizvode.

• Agentski agenti: Pojava autonomnih, ciljno usmerenih VE agenata je definira trend. OpenAIov GPT-5 i Google DeepMind-ov Gemini Ultra su na čelu, omogućavajući kompleksnu automatizaciju zadataka i donošenje odluka. Ovi agenti se integrišu u radne tokove preduzeća, korisničke usluge i kreativne industrije, a Gartner predviđa da će 70% preduzeća primeniti agentsku VE do 2026. godine.
• Poremećaj na radnoj snazi: Automatizacija vođena VE oblikuje tržišta rada. Prema Svetskom ekonomskom forumu, 85 miliona poslova bi moglo biti izgubljeno do 2025. godine, ali 97 miliona novih uloga moglo bi se pojaviti, posebno u nadzoru VE, inženjeringu prompta i upravljanju podacima. Kompanije poput Microsoft-a i Meta ulažu u velike inicijative prekvalifikacije kako bi ublažile poremećaje i održale konkurentsku prednost.
• Globalna vlast: Regulativni okviri se brzo razvijaju. Zakon o VE EU postavio je globalne standarde u 2024. godini, utičući na politiku u SAD-u, Kini i šire. Multinacionalne koalicije, kao što su OECD principi VE, podstiču prekograničnu saradnju o bezbednosti, transparentnosti i etičkim standardima. Međutim, regulatorna fragmentacija ostaje izazov, s različitim pristupima u vezi sa privatnošću podataka i odgovornošću za VE.

Pozicioniranje na tržištu se sve više definiše sposobnošću da se uravnoteže inovacije i odgovorna primena. Vodeće firme se diferenciraju kroz proprietarne modele, integraciju u oblak i čvrste okvire usklađenosti. Kako agentski agenti postaju svuda prisutni, konkurentski pejzaž će zavisiti od poverenja, prilagodljivosti i usklađenosti s razvojem globalnih normi (McKinsey).

Projekcije i putanje rasta za usvajanje veštačke inteligencije

Sa sredinom 2025. godine, usvajanje veštačke inteligencije (VE) nastavlja da se ubrzava, pokrenuto brzim napredovanjem agentskih agenata – VE sistema sposobnih za autonomno donošenje odluka i kompleksno izvršavanje zadataka. Prema McKinsey, više od 70% velikih preduzeća globalno integrisalo je neku vrstu VE u svoje operacije, pri čemu agentski agenti sada pokreću sve, od botova za korisničku podršku do alata za optimizaciju lanca snabdevanja.

Proliferacija ovih naprednih agenata očekuje se da će drastično oblikovati radnu snagu. Svetski ekonomski forum prognozira da bi do 2030. godine do 40% trenutnih radnih mesta moglo biti transformisano ili zamenjeno VE vođenom automatizacijom, posebno u sektorima kao što su finansije, zdravstvena zaštita i logistika. Međutim, ovaj poremećaj se takođe očekuje da će stvoriti nove mogućnosti: potražnja za VE stručnjacima, inženjerima prompta i nadzorom profesionalaca predviđa se da će rasti za 22% godišnje do 2030. (Gartner).

Na frontu globalne vlasti, brza primena agentskih agenata je izazvala hitne pozive za međunarodnim regulatornim okvirima. Zakon o VE Evropske unije, koji će biti u potpunosti primenjen do 2026. godine, očekuje se da će poslužiti kao blueprint za druge regione, naglašavajući transparentnost, odgovornost i ljudski nadzor. U međuvremenu, OECD i Ujedinjene nacije koordiniraju napore da uspostave globalne standarde za bezbednost VE i etičku upotrebu.

• Rast tržišta: Globalno tržište VE se očekuje da dostigne 297 milijardi dolara do 2025. godine, u poređenju s 196 milijardi dolara u 2023. (Gartner).
• Agentski agenti: Stope usvajanja za agentske VE sisteme očekuje se da će se udvostručiti do 2027. godine, sa značajnom penetracijom u javnom i privatnom sektoru.
• Uticaj na radnu snagu: Dok automatizacija može zameniti do 85 miliona radnih mesta do 2030. godine, takođe se očekuje da će stvoriti 97 miliona novih uloga, posebno u nadzoru i razvoju VE (WEF).
• Vlast: Međunarodna saradnja se intenzivira, sa više od 50 zemalja koje učestvuju u inicijativama vlasti za VE do 2025. godine.

Ukratko, putanja usvajanja VE obeležena je eksponencijalnim rastom, značajnim transformacijama radne snage i brzo se razvijajućim globalnim pejzažom vlasti, postavljajući temelje za neviđene prilike i složene izazove u godinama koje dolaze.

Geografski trendovi i regionalni istaknutosti tržišta

Globalni pejzaž veštačke inteligencije (VE) se brzo razvija, sa agentskim agentima – VE sistemima sposobnim za autonomno donošenje odluka – na čelu tehnološke i ekonomske transformacije. Do sredine 2025. godine, regionalni trendovi naglašavaju i prilike i izazove koje predstavljaju ova dostignuća, posebno u dinamikama radne snage i potrazi za efikasnom globalnom vlašću.

• Severna Amerika: Sjedinjene Američke Države ostaju lider u razvoju i implementaciji agentske VE, vođene značajnim ulaganjima iz javnog i privatnog sektora. Prema Axios-u, ulaganje u VE u SAD-u premašilo je 120 milijardi dolara u 2024. godini, pri čemu je značajan deo usmeren prema agentskim sistemima u finansijama, zdravstvenoj zaštiti i logistici. Međutim, ova brza usvajanja doprinose poremećaju radne snage, s Biroom za statistiku rada koji izveštava o 7% opadanja administrativnih i rutinskih poslova iz godine u godinu.
• Evropa: Evropska unija prioritetizira etičku VE i prekvalifikaciju radne snage. Zakon o VE EU, implementiran početkom 2025. godine, postavlja stroge smernice za agentske agente, naglašavajući transparentnost i odgovornost. Region je izdvojio 30 milijardi evra za programe prelaska radne snage na VE, s ciljem da ublaži gubitke radnih mesta i podstakne inovacije u sektorima kao što su proizvodnja i javne usluge.
• Azijsko-pacifička regija: Kina i Južna Koreja agresivno skaliraju agentsku VE u proizvodnji i pametnim gradovima. Očekuje se da će tržište VE u Kini dostići 85 milijardi dolara do kraja 2025. godine (SCMP), uz ubrzane vladine inicijative za usvajanje. Međutim, zabrinutosti oko nadzora i privatnosti podataka i dalje postoje, što dovodi do poziva za regionalne okvire vlasti.
• Globalna vlast: Proliferacija agentskih agenata je pojačala pozive za međunarodnu saradnju. OECD i novoformirani UN savetodavni organ za VE prednjače u naporima da usklade standarde, adresiraju prekogranične rizike i osiguraju odgovoran razvoj VE. Ipak, regulatorna fragmentacija ostaje izazov, sa divergencija u pristupima između SAD-a, EU i Kine.

Ukratko, dok agentska VE pokreće inovacije i ekonomski rast, takođe oblikuje tržišta rada i testira granice regionalne i globalne vlasti. Naredne godine biće odlučujuće dok akteri teže da uravnoteže tehnološki napredak s društvenom stabilnošću i etičkim imperativima.

Očekivani razvoj i strateške posledice

Od jula 2025. godine, pejzaž veštačke inteligencije (VE) se brzo razvija, s agentskim agentima – VE sistemima sposobnim za autonomno donošenje odluka i izvršavanje zadataka – na čelu tehnološkog napretka. Ovi agenti se sve više integrišu u sektore kao što su finansije, zdravstvena zaštita, logistika i kreativne industrije, pokrećući kako dobitke u produktivnosti, tako i značajne poremećaje na radnoj snazi. Prema McKinsey, generativna i agentska VE mogli bi doneti do 4,4 triliona dolara godišnje globalnoj ekonomiji, ali mogu takođe automatizovati do 30% trenutnih radnih sati do 2030. godine.

Poremećaj na radnoj snazi već je evidentan. Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma iz 2024. godine ističe da će 44% veština radnika biti poremećeno u narednih pet godina, pri čemu će uloge u analizi podataka, korisničkoj podršci i kreaciji sadržaja biti najviše pogođene. Dok se pojavljuju novi poslovi u nadzoru VE, inženjeringu prompta i etici VE, prelaz je neujednačen, povećavajući zabrinutosti o prekvalifikaciji i socijalnim mrežama sigurnosti.

Strateški, organizacije preispituju svoje lance talenata i ulažu u platforme kontinuiranog učenja. Vlade reaguju politikama kako bi upravljale prekidima i podstrekivale inovacije. Zakon o VE Evropske unije, koji je stupio na snagu 2024. godine, postavlja globalni presedan za regulaciju visokorizičnih VE aplikacija, naglašavajući transparentnost, odgovornost i ljudski nadzor (Zakon o VE).

Na frontu globalne vlasti, proliferacija agentskih agenata pojačala je pozive za međunarodnom saradnjom. Globalni digitalni sporazum Ujedinjenih nacija, koji će biti usvojen krajem 2025. godine, ima za cilj uspostavljanje zajedničkih normi za bezbednost VE, privatnost podataka i prekograničnu odgovornost. Ipak, geopolitičke tenzije ostaju nerešene, posebno između SAD-a, Kine i EU, oko standarda VE, intelektualne svojine i pristupa naprednim čipovima (Brookings).

• Očekivani razvoj: Široka primena agentskih agenata u poslu sa znanjem, širenje regulative VE i povećano ulaganje u istraživanje bezbednosti VE.
• Strateške posledice: Organizacije moraju prioritizovati prilagodljivost radne snage, etičku primenu VE i usklađenost sa evoluirajućim globalnim standardima kako bi ostale konkurentne i otporne.

Prepreke, rizici i nove mogućnosti za napredak

Brzi razvoj veštačke inteligencije (VE), posebno pojava agentskih agenata – VE sistema sposobnih za autonomno donošenje odluka i delovanje – donosi i neviđene prilike i značajne izazove. Do sredine 2025. godine, globalno tržište VE se očekuje da dostigne više od 300 milijardi dolara, naglašavajući ubrzano usvajanje ove tehnologije. Međutim, ovaj rast dolazi s kompleksnim preprekama, rizicima i potrebom za inovativnim okvirima vlasti.

• Prepreke: Primena agentskih agenata suočava se s tehničkim, etičkim i infrastrukturnim preprekama. Ključne tehničke prepreke uključuju nedostatak robusne interpretabilnosti i objašnjivosti u donošenju odluka VE, što ometa poverenje i usklađenost s regulativama (Nature Machine Intelligence). Pored toga, zabrinutosti oko privatnosti podataka i nedostatak visokokvalitetnih, nepristrasnih skupova podataka ograničavaju skalabilnost naprednih sistema VE.
• Rizici: Poremećaj radne snage ostaje centralni rizik, s procenom Svetskog ekonomskog foruma da bi moglo biti izgubljeno 85 miliona radnih mesta do 2025. godine zbog automatizacije, čak i kada se stvara 97 miliona novih uloga. Prelaz je neujednačen, neproporcionalno utičući na nisko kvalifikovane radnike i pogoršavajući socioekonomske razlike. Dodatno, agentski agenti donose nove puteve za sajber napade, manipulaciju i nepredviđene posledice, povećavajući zabrinutosti u vezi s bezbednošću i odgovornošću (Brookings Institution).
• Globalna vlast: Međunarodna zajednica se bori s izazovom uspostavljanja efikasne vlasti nad VE. U 2024. godini, Ujedinjene nacije su pokrenule Savetodavni organ za VE kako bi koordinirale globalne standarde i etičke smernice. Međutim, regulatorna fragmentacija ostaje problem, s Zakon o VE EU, kineskim regulativama o VE i sektorskim pristupom SAD-a koji odražava divergentne prioritete (Reuters). Ova patchwork situacija komplikuje prekograničnu saradnju i sprovođenje.
• Neue putevi za napredak: Uprkos ovim izazovima, nove mogućnosti se pojavljuju. Napredovanje u istraživanju usklađivanja VE, federativnom učenju i tehnikama očuvanja privatnosti rešava neka tehnička i etička pitanja. Multilateralne inicijative, kao što su OECD principi VE, podstiču dijalog i harmonizaciju. Pored toga, porast programa za usavršavanje VE i javno-privatnih partnerstava pomaže u ublažavanju poremećaja na radnoj snazi i promoviše inkluzivan rast.

Ukratko, dok agentski agenti i automatizacija vođena VE oblikuju industrije i društva, njihova sigurna i pravedna integracija zavisi od prevazilaženja tehničkih, etičkih i upravljačkih prepreka. Kontinuirana međunarodna saradnja i inovacije biće ključne za korišćenje prednosti VE dok se upravlja njenim rizicima.

Izvori i reference

• Stanje veštačke inteligencije: agentski agenti, poremećaj na radnoj snazi i globalna vlast / Ažurirano: 2025, 6. jul, 23:59 CET
• više od 300 milijardi dolara
• McKinsey
• Savetodavni organ za VE
• Microsoft
• Zakon o VE EU
• Google DeepMind
• Anthropic
• Meta
• SCMP
• Zakon o VE
• Brookings Institution
• Nature Machine Intelligence